Hlamidija je u Srbiji druga po redu polna bolest po broju obolelih, odmah nakon kondiloma - svaka deseta osoba je zaražena hlamidijom. Zanimljivo je i to da kod žena u 70-80% slučajeva nema nikakvih simptoma. Ukoliko se simptomi pojave, manifestuju se kao: peckanje prilikom mokrenja, pojačan vaginalni sekret, bol u donjem delu leđa, neuobičajen bol prilikom seksa i vaginalno krvarenje između ciklusa. Ukoliko se ne leči, hlamidija može izazvati sterilitet i oštećenja na grliću materice.
Ako niste čuli za mikoplazmu, znajte da niste sami. Čak i neki doktori nisu previše upoznati sa ovom bolešću. Mikoplazma je zapravo grupa bakterija koja uključuje više od 70 različitih vrsta. Najčešće se javlja kod žena, a u velikom broju slučajeva se javlja uz bakterijsku vaginozu. Ukoliko ima simptoma, isti su kao i kod hlamidije.
Ureaplazma takođe pripada familiji mikoplazmi. Oko 70% seksualno aktivnih odraslih osoba u sebi poseduju neke od ovih bakterija, što znači da se one sreću i kod seksualno neaktivnih osoba. Međutim, kada dođe do značajnijeg razmnožavanja, mogu nastati problemi, kao što su zapaljenje male karlice, uretritis i gubitak trudnoće, pa čak i sterilitet.
Bakterijska vaginoza predstavlja poremećaj u sastavu vaginalne flore, koja nastaje kada se smanji broj laktobacila, koji obezbeđuju kiselost vaginalne flore, stvarajući mlečnu kiselinu. Bakterijska vaginoza ne spada u polno prenosive bolesti, ali često menjanje partnera i nezaštićen seks može dovesti do njenog bržeg razvoja. Ako se leči na vreme, bakterijska vaginoza ne ostavlja nikakve posledice po reproduktivno zdravlje. U suprotnom, može povećati rizik oboljevanja od polno prenosivih bolesti, pojave neplodnosti, vanmaterične trudnoće i prevremenog porođaja.
